Zdravstveno vulnerabilne kategorije stanovništva i njihovo pravo dostojanstva na radu

Apstrakt

U kontekstu procesa demografskog starenja, očekuje se porast udela starijih u kategoriji ekonomski aktivne populacije što podrazumeva i porast obima hronično bolesnih radnika, te otvara pitanje regulisanja njihovog radnog statusa. U radu se razmatra radnopravni položaj lica sa zdravstvenim smetnjama, među kojima se diferenciraju oni oboleli od hroničnih, nezaraznih bolesti, kao i lica u remisiji bolesti. Koncept dostojanstvenog rada korišćen je kao osnova za sagledavanje i analizu vulnerabilnosti radnopravnog statusa u kontekstu obezbeđenja dodatne zaštite prava. Jednakost u zdravlju i jednakost šansi i postupanja u oblasti rada i zapošljavanja prožimaju se, te služe kao opravdanje za predviđanje posebnih, dodatnih mera za profesionalnu integraciju zdravstveno vulnera-bilnih kategorija stanovništva, u okvirima holističkog principa ostvarivanja osnovnih ljudskih prava. Međunarodno, uporedno i domaće radno zakonodavstvo prepoznaju kategoriju lica sa invaliditetom za koje predviđaju dodatne mere podrške u zapošljavanju i na radu, s tim da se u okviru njih, obično, ne diferenciraju i lica sa privremenim i povremenim oštećenjima zdravlja, kojima zbog toga ostaje uskraćena zaštita. Ostvarivanje ukupnog zdravstvenog potencijala prilikom obavljanja radne aktivnosti, obaveza preven-cije bolesti i invaliditeta, kao i integracija vulnerabilnih radnika u profesionalnu zajednicu bez diskriminacije po osnovu ličnih, odnosno zdravstvenih karakteristika, zahtevaju zakonsko prepoznavanje i bliže regulisanje statusa kategorije lica sa zdravstvenim smetnjama, odnosno problemima.