Neto međunarodne migracije: panel analiza ekonomskih determinanti

Apstrakt

Ovo empirijsko istraživanje bavi se analizom ekonomskih determinanti neto međunarodnih migracija i sprovedeno je upotrebom ekonometrijskih tehnika na panel uzorku koji obuhvata 136 zemalja i vremenski period od 30 godina (1990‒2019). Dobijeni nalazi upućuju na zaključak da je uticaj stope nezaposlenosti na neto međunarodne migracije negativan, odnosno da rast stope nezaposlenosti za 1% rezultuje smanjenjem neto međunarodnih migracija za oko 0,03 migranta, odnosno za oko 0,06 migranata na 1.000 stanovnika u zavisnosti od toga da li se koristi manje pouzdana ili kredibilnija metoda ocenjivanja, respektivno. Obrazovanje vrši pozitivan uticaj na neto međunarodne migracije. Primena standardne i pouzdanije metode ocenjivanja pokazuje da povećanje obrazovanja za 1% rezultuje porastom neto međunarodnih migracija za oko 0,01‒0,02 migranta, odnosno za 0,003 migranta na 1.000 stanovnika, respektivno. Takođe, stepen razvijenosti migrantske mreže ima pozitivan efekat na neto međunarodne migracije. Standardna i kredibilnija tehnika ocenjivanja pokazuju da uvećanje brojnog stanja migranata za 1% povećava neto međunarodne migracije za oko 0,04‒0,05 migranata, odnosno za oko 0,01 migranta na 1.000 stanovnika, respektivno. Konačno, ocene dobijene upotrebom manje kredibilne tehnike ocenjivanja sugerišu da porast per capita bruto domaćeg proizvoda za 1% rezultuje povećanjem neto međunarodnih migracija za oko 0,01 migranta na 1.000 stanovnika. Ipak, primena metoda ocenjivanja koji nudi verodostojnije nalaze pokazuje da rast per capita bruto domaćeg proizvoda za 1% implicira smanjenje neto međunarodnih migracija za oko 0,02 migranta na 1.000 stanovnika. Ovakav uticaj bi se mogao objasniti postojanjem relacije između bruto domaćeg proizvoda i emigracija koja ima oblik invertovanog latiničnog slova U.