Bezdetnost fertilnih žena u Srbiji iz demografske perspektive

Apstrakt

Poslednjih decenija širom Evrope zabeleženo je povećanje trajne bezdetnosti. Glavni cilj rada je da se detaljnije istraži nivo bezdetnosti u Srbiji i karakteristike fertilnih žena bez živorođene dece. Analiziraju se promene bezdetnosti u periodu 1961-2020, po petogodišnjim grupama. Osnovne karakteristike žena starih  15-49 godina koje nisu rađale, prema školskoj spremi i bračnom stanju, takođe po starosti, analizirane su za 1991, 2002. i 2011. godinu. Rad je zasnovan na popisnim rezultatima i podacima vitalne statistike.

Kontinuirano značajan porast opšte stope bezdetnosti, koji je započet 1990-ih (30,1% u 1991), u 2020. godini dostiže 43,4%. U Srbiji je povećanje opšte bezdetnosti najviše posledica odlaganja rađanja prvog deteta, ali i porasta trajne bezdetnosti u kasnim reproduktivnim godinama. Povećanje udela žena bez živorođene dece je prisutno u svim starosnim grupama, a 2020. godine dostignute su maksimalne vrednosti specifičnih stopa (36,5% u starosti 30-34 godine, 21,4% u grupi 35-39), kao i permanentne bezdetnosti (13,8% u starosti 45-49 godina).

Sagledan je i uticaj promena starosne, obrazovne i bračne strukture. Najvažniji činilac povećanja opšte bezdetnosti je promena sastava stanovništva po bračnosti, pre svega veliko povećanje udela neudatih žena, prvenstveno starih 30-49 godina, čije su stope bezdetnosti višestruko veće nego kod ikada udavanih žena. Kako nije zabeležena velika zastupljenost vanbračnih zajednica, verovatno bi stvaranje povoljnijih uslova za osamostaljivanje mladih i život u bračnoj zajednici doprinelo smanjenju odlaganja rađanja, a time i smanjenju bezdetnosti tokom i na kraju reproduktivne starosti. Međutim, rastući i aktuelno visoki udeli žena bez dece u starosnim grupama 30-34 i 35-39 ograničavaju mogućnosti smanjenja trajne bezdetnosti.