Predviđanje mortaliteta i demografsko starenje
Bočna strana članka
Glavni sadržaj članka
Apstrakt
Starost umrlih lica znatno se povećala od 1970. godine. Razlog je uglavnom brzo smanjenje stopa smrtnosti kod starih lica, što daje novu dimenziju analizi verovatnih i mogućih varijacija u smrtnosti stanovništva. Predvidjanje broja starih lica vrlo mnogo zavisi od izbora modela smrtnosti za budući period. Poredjenje rezultata predvidjanja i skorašnjih, stvarnih trendova u smrtnosti stanovništva ukazuje na izvestan pesimizam kod prvih, što ohrabruje budući rad na predvidjanjima. Medjutim, pitanje je može li sadašnji porast trajanja života, posebno za starija godišta, nastaviti istim tempom ili će dostići svoj zenit (biološku granicu ljudskog života) i kada? Po nekim autorima već su dostignute granice prosečnog trajanja ljudskog života na nivou od 85 godina, dok drugi veruju u naučni progres koji će omogućiti njegovo dalje povećanje. Bolje razumevanje složenog procesa starenja podstaći će diskusiju koja ne bi trebalo da zaobidje ni ograničenja daljem povećanju trajanja života ekonomska, socijalna i ograničenja u vezi ponašanja. Ipak, kolika god da je granica, bilo fiksirane ili promenljive starosti, na osnovu koje se definiše staro stanovništvo, može se očekivati oštar porast starih lica.
Preuzimanja
Detalji članka
Centar za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka
Reference
CASELLI, G. (1993). "Future Longevity Among the Ederly: Causes of Death and Survival at the Dawn of the 21st Century. An International Perspective", in Health and Mortality Trends Among Elderly Populations: Determinants and Implications, Senday city, Japan, June 21-25, 1993.
CASELLI, G. et J. VALLIN (1996). "Est-il utile de prendre en compte les causes de décès pour extrapoler les tendances de la mortalité", Materiali di studi e di ricerche, n°10, (Roma:Dipartimento di Scienze Demografiche, Universita "La Sapienza").
CRUIJSEN, H. et H. EDING (1995). The 1990-based Long-Term Population Scenarios for the European Economic Area and Switzerland. How Good Were They in the Short Run?, International seminar "New Long-Term Population Scenarios for the European Economic Area", Luxembourg, 8-10 November, 1995.
DUCHENE, J. et G. WUNSCH (1988). "Les tables de mortalité limite: quand la biologie vient au secours du démographe", in Populations âgées et révolution grise. Chaire Quetelet ‘86., (Université de Louvain la neuve).
FRIES, J. F. (1989). "The Compression of Morbidity: Near or Far", Milbank Quarterly, 67(2), pp. 208-232.
MANTON, K. G., E. STALLARD et H. D. TOLLEY (1991). "Limits to Human Life Expectancy", Population and Development Review, 17(4), pp. 603-637.
OLSHANSKY, S. J. et C. CASSEL (1990). "In Search of Methuselah: Estimating the Upper Limits to Human Longevity", Science, 250(4981), pp. 634-640.
SURAULT, P. (1988). "Sur l’optimisme des hypothèses de mortalité dans les projections de l’INSEE 1985", in Les projections démographiques, Travaux et Documents, Cahier n° 122, (Paris: INED).
VALLIN, J. (1989), "L'avenir de l'espérance de vie vu à travers les projections de l'INSEE", Population, 44(4-5), pp. 930-936.
VALLIN, J. et F. MESLÉ (1989). "A long terme, l’écart d’espérance de vie entre hommes et femmes devrait diminuer, Population, 44(6), pp. 1244-1251.
VALLIN, J. et G. CASELLI (1996). "L’avenir de l’humanité à plus long terme: après la transition?", in Demografia: Analisi e Sintesi. Cause e conseguenze dei processi demografici, Materiali di studi e di ricerche, (Roma: Dipartimento di Scienze Demografiche, Universita "La Sapienza").
VAUPEL, J. W. et A. E. GOWAN (1986). "Passage to Methuselah: Some Demographic Consequences of Continued Progress Against Mortality", American Journal of Public Health, 76(4), pp. 420-422.