Prijave priloga

Smernice za autore

PODNOŠENJE RUKOPISA

• Prilikom podnošenja rukopisa, autori garantuju da rukopis predstavlja njihov originalan doprinos, da nije već objavljen, da se ne razmatra za objavljivanje kod drugog izdavača ili u okviru neke druge publikacije, da je objavljivanje odobreno od strane svih koautora, ukoliko ih ima, kao i, prećutno ili eksplicitno, od strane nadležnih tela u ustanovi u kojoj je izvršeno istraživanje.
  
  
• Autori snose svu odgovornost za sadržaj podnesenih rukopisa, kao i validnost eksperimentalnih rezultata, i moraju da pribave dozvolu za objavljivanje podataka od svih strana uključenih u istraživanje.
  
  
• Autori koji žele da u rad uključe slike ili delove teksta koji su već negde objavljeni dužni su da za to pribave saglasnost nosilaca autorskih prava i da prilikom podnošenja rada dostave dokaze da je takva saglasnost data. Materijal za koji takvi dokazi nisu dostavljeni smatraće se originalnim delom autora.
  
  
• Autori garantuju da su kao autori navedena samo ona lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa, odnosno da su sva lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa navedena kao autori.
  
  
• Nakon prijema, rukopisi prolaze kroz preliminarnu proveru u redakciji kako bi se proverilo da li ispunjavaju osnovne kriterijume i standarde. Pored toga, proverava se da li su rad ili njegovi delovi plagirani.
  
  
• Samo oni rukopisi koji su u skladu sa datim uputstvima biće poslati na recenziju. U suprotnom, rukopis se neće dalje razmatrati, o čemu se autori obaveštavaju.
  
  

• Neophodno je otpremiti dva Word dokumenta prilikom podnošenja rukopisa:

  1) Dokument rukopisa (npr. Tekst.docx) koji sadrži glavni tekst rukopisa bez ikakvih informacija o autorima i zahvalnica treba otpremiti kao 'Tekst članka' odabirom ove opcije iz padajućeg menija sastavnih delova rada pod stavkom 'Dostavljanje dokumenta predaje'.

  2) Dokument o autorima (npr. Autori.docx) koji sadrži informacije o svim autorima (uključujući njihova puna imena i afilijacije – akademske titule, istraživačke/naučne pozicije, e-mail adrese, kao i opciono ORCiD brojeve) i izraze zahvalnosti (ako postoje) treba otpremiti kao 'Autori' odabirom ove opcije iz padajućeg menija sastavnih delova rada pod stavkom 'Dostavljanje dokumenta predaje'. Ukoliko rukopis ima više od jednog autora, doprinos svakog koautora treba opisati prema ulogama definisanim CRediT taksonomijom.
  Informacije o svim autorima i eventualne izraze zahvalnosti neophodno je uneti i kroz web formu prilikom podnošenja rukopisa. Jedan autor mora da bude identifikovan kao autor za korespondenciju. Ukoliko je nakon prihvatanja rukopisa došlo do promena prvobitno navedenih afilijacija, imajte na umu da one ne mogu biti uzete u obzir.

UPUTSTVO ZA PRIPREMU RUKOPISA

• Autori su dužni da se pridržavaju uputstva za pripremu radova. Rukopisi u kojima ova uputstva nisu poštovana biće odbijeni bez recenzije.
• Radovi treba da budu napisani na engleskom ili latiničnom pismu srpskog jezika (uključujući sve književne varijante nekadašnjeg srpskohrvatskog) i da sadrže prošireni rezime na engleskom (za radove na srpskom) odnosno na srpskom (za radove na engleskom). 
• Za obradu teksta preporučujemo program Microsoft Word (2013 i noviji). Rukopis treba da bude podnet kao datoteka tipa docx ili doc. Format teksta treba da bude što jednostavniji.
• Da biste lakše pripremili svoj rukopis, ovde možete preuzeti Word-ov predložak u dotx formatu, koji sadrži već definisane stilove i autorske smernice.
• Korisititi jednostruki prored uz obostrano poravnanje. Gde god je podesno, treba koristiti kurziv, supskripte, superskripte, kao i pogodnosti tekst procesora za prikazivanje jednačina. Dozvoljena su dva nivoa podnaslova. Fusnote se obeležavaju sukcesivno arapskim brojevima. Reference citirane u tekstu nikako ne navoditi u fusnotama, već isključivo u spisku referenci.
• Prilikom prvog uvođenja skraćenice ili akronima, obavezno u zagradi navesti pun naziv. U rukopisima na srpskom jeziku, imena stranih autora se pišu transkribovano, dok se u zagradi navodi njihov originalni oblik. U radovima na engleskom jeziku, britanska i američka varijanta pravopisa se tretiraju ravnopravno.
• Članak može imati najviše 8.000 reči, što uključuje sažetak na jeziku glavnog teksta, ali ne i spisak literature i opširniji rezime na engleskom (za radove na srpskom).  U izuzetnim slučajevima, redakcija može odobriti i duže radove. Ostali prilozi mogu biti dužine do 2.500 reči. U određivanju dužine teksta, grafički prilozi (tabele, grafikoni, kartogrami i sl.) se računaju kao 400 reči (cela strana) odnosno 200 reči (pola strane).
• Stil pisanja i jezička kompetencija mogu biti kratko komentarisani u procesu recenziranja; sitnije propuste koriguje lektor; međutim, članci koji obiluju slovnim i gramatičkim greškama ne mogu se prihvatiti za objavljivanje. Koristiti rodno neutralan jezik.
• Preporučujemo da članke dostavljate na engleskom jeziku, jer su takvi radovi vidljiviji i imaju veće šanse da budu citirani. Neophodno je da kvalitet engleskog bude na visokom nivou, jer redakcija vrši samo korekturu teksta.

Članak treba da bude strukturiran na sledeći način: naslov, sažetak, ključne reči, glavni tekst (uvod, metodi, rezultati, diskusija i zaključak), spisak referenci, spisak tabela i ilustracija (ako postoje) i opširniji rezime na engleskom (za radove na srpskom) odnosno na srpskom (za radove na engleskom).

Naslov opisuje članak i/ili glavne odnose između varijabli; treba da bude jasan sam po sebi i ne preterano dugačak (do 10 reči). Ako je moguće, treba izbegavati upotrebu skraćenica u naslovu.

Sažetak daje kratak i jasan rezime članka (od 150 do 200 reči), odražavajući osnovnu strukturu rada (predmet i cilj, metodi, rezultati i zaključak), uz upotrebu termina koji se često koriste za indeksiranje i pretragu u referentnim periodičnim publikacijama i bazama podataka. U apstraktu ne treba navoditi reference. Sažetak treba da bude napisan na istom jeziku na kojem je napisan tekst članka.

Ključne reči (pojmovi, geografske lokacije, rezultati) navode se u posebnom redu ispod sažetka i moraju biti relevantne za temu i sadržaj rada. Dobar izbor ključnih reči preduslov je za ispravno indeksiranje rada u referentnim periodičnim publikacijama i bazama podataka. Navesti pet ključnih reči odnosno deskriptora na jeziku rada.

Tekst članka bi trebalo da ima sledeću strukturu odeljaka: uvod, metodi, rezultati, diskusija i zaključak (ne nužno pod ovim nazivima). U zavisnosti od sadržaja i kategorije članka, moguće je izostaviti neke od odeljaka. Na primer, kod preglednog članka, moguće je izostaviti odeljke o metodima i rezultatima, dok naučna kritika ili polemika može uključiti samo odeljke o motivima rada, konkretnim istraživačkim problemima i diskusiju.

• Uvod opisuje istraživački problem, sumira relevantna prethodna istraživanja u logičkom i kritičkom maniru, vodi čitaoca ka glavnom istraživačkom pitanju članka; jasno formuliše predmet i cilj istraživanja, kao i postojeće nalaze i teorije koje prikazano istraživanje testira ili pokušava da nadogradi.
• Odeljak o metodu (metodima) treba da pokaže kojim postupcima se postiže cilj naveden u članku; jasno opisuje empirijski plan istraživanja, uzorački postupak, korišćene podatke, mere, instrumente i postupke (novi metodi bi trebalo da budu opisani detaljnije); može početi hipotezom; može biti podeljen u odgovarajuće pododeljke.
• Rezultati: Obrada podataka i statistička analiza treba da budu jasno izložene (naročito u slučaju novih ili retko korišćenih postupaka); odeljak, takođe, može biti podeljen u prikladne pod-odeljke. Rezultate treba prikazati u logičkom nizu; pored numeričkog prikaza statističke analize, autori treba da uključe i narativno objašnjenje nalaza, dok interpretaciju treba ostaviti za diskusiju.
• Diskusija sadrži interpretaciju dobijenih rezultata, koja treba da bude u kontekstu modela, teorija i nalaza prikazanih u uvodu; ovaj odeljak, opciono, može biti podeljen u pododeljke sa konciznim podnaslovima. Treba jasno specifikovati koja su od ranijih istraživanja podržana, osporena ili unapređena nalazima prikazanim u radu, a zatim, ako je moguće, ponuditi nove modele ili okvire za ostvarene nalaze; dati samo logičke tvrdnje na osnovu prikazanih nalaza. Treba izbegavati pretrpavanje ovog odeljka preteranim citiranjem i dugačkim reinterpretacijama literature, već se fokusirati na svoje nalaze. Treba izbegavati zaključke za koje nije obezbeđeno dovoljno istraživačkih podataka. Izuzetno, odeljci o rezultatima i diskusiji mogu se kombinovati u jednom zajedničkom pod nazivom Rezultati i diskusija.
• Zaključak mora biti u zasebnom odeljku koji bi trebalo da iskaže kako je prikazano istraživanje unapredilo postojeće naučno znanje; trebalo bi da pruži opšti, kratak i prikladan rezime, najviše do dve strane, predstavljenih nalaza. Zaključak ne sme da bude puko ponavljanje delova sažetka. Diskusija i zaključak mogu, posmatrano zajedno, obuhvatiti i do 30% članka, ali, u svakom slučaju, ova dva odeljka sveukupno ne bi trebalo da budu kraća od uvoda.

Reference se navode isključivo na latiničnom pismu kako bi se indeksnim bazama omogućilo brzo i tačno indeksiranje, a globalnom auditorijumu lako razumevanje. Spisak referenci treba da sadrži samo publikacije koje su citirane u tekstu. Navedene publikacije treba da budu poređane po abecednom redu, bez numeracije, i da uključuju imena (prezime i početno slovo imena) svih autora. Ukoliko citirana referenca ima osam ili više autora, u spisku se navode imena prvih šest autora, zatim (…) i ime poslednjeg autora. Poželjno je da većina referenci bude novijeg datuma, demonstrirajući aktuelni naučni značaj prikazanog istraživanja. U slučaju navođenja više radova istog autora, najpre se navodi najranije objavljeno delo. Autori bi trebalo da ograniče broj citiranih referenci tako što će se pozivati samo na najrelevantnije radove. Ćirilične reference obavezno transkribovati na latinicu. Gde god je dostupan, na kraju reference obavezno navesti njen DOI broj ili URL.

Stanovništvo toplo preporučuje autorima da koriste softver za upravljanje referencama kao što su Zotero, Mendelei i Endnote. Ovi softverski programi su neprocenjivi alati koji mogu u velikoj meri olakšati proces upravljanja citatima. Koristeći dodatke za citate, autori mogu jednostavno da izaberu odgovarajući šablon časopisa kada pripremaju svoj članak, omogućavajući automatsko formatiranje citata i bibliografija u propisanom stilu časopisa. Da bismo obezbedili besprekornu integraciju vaših referenci u vaš rukopis, snažno apelujemo na autore da iskoriste prednosti ovih alata. Na taj način, autori ne samo da će uštedeti dragoceno vreme i trud, već će i minimizirati rizik od grešaka pri citiranju.
Kao koristan resurs, Zotero stil za Stanovništvo je lako dostupan za preuzimanje, omogućavajući autorima da efikasno i precizno formatiraju svoje citate i reference u skladu sa smernicama našeg časopisa.

Primeri za navođenje različitih vrsta radova:

• Monografije, knjige:
  Alho, J. M., & Spencer, B. D. (2005). Statistical Demography and Forecasting. New York: Springer. https://doi.org/10.1007/0-387-28392-7
  
  
• Monografije, knjige sa više izdanja:
  Todaro, M. P., & Smith, C. S. (2012). Economic Development (11th ed.). Boston: Mass Addison-Wesley.
  
  
• Delovi štampanih monografija ili zbornika radova:
  De Abreu, B. S. (2001). The role of media literacy education within social networking and the library. In D. E. Agosto & J. Abbas (Eds.), Teens, libraries, and social networking (pp. 39-48). Santa Barbara, CA: ABC-CLIO.
  
  
• Delovi monografija ili zbornika radova pronađeni na internetu:
  Nikitović, V. (2018). The End of Demographic Transition in Kosovo: Does the Meaning of the Population Factor Change? In D. Proroković (Ed.), Kosovo: Sui Generis or Precedent in International Relations (pp. 299-320).  https://www.diplomacy.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2018/11/2018_Kosovo_Dusan_Prorokovic.pdf
  
  
• Članci iz časopisa:
  Lutz, W., Sanderson, W., & Scherbov, S. (2001). The end of world population growth. Nature, 412(6846), 543–545. https://doi.org/10.1038/35087589
  
  
• Radovi sa konferencija ili poster prezentacije:
  Rašević, M. (2006). Abortion problem in Serbia. Paper presented at EPC 2006 "Population Challenges in Ageing Societies", Liverpool, UK. http://epc2006.princeton.edu/papers/60355
  
  
• Istraživački izveštaji, radni dokumenti:
  Dudel, C., & Schmied, J. (2019). Pension adequacy standards: an empirical estimation strategy and results for the United States and Germany. Rostock: Max Planck Institute for Demographic Research (MPIDR Working Paper WP-2019-003). https://www.demogr.mpg.de/papers/working/wp-2019-003.pdf
  
  
• Doktorske disertacije pronađene u bazama:
  Galjak, M. (2022). Prevremeni mortalitet u Srbiji. Univerzitet u Beogradu. https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/21191. Accessed 20 February 2023.
  
  
• Sadržaj internet stranica:
  Statistical Office of the Republic of Serbia (2018). Vital Events – Data from 2011. Statistical Database. http://data.stat.gov.rs/Home/Result/18030102?languageCode=en-US
  
  
• Zakonodavstvo (zakoni, uredbe, sporazumi, statuti itd.):
  Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom 2006 (2016, February 19). https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2006/33/1/reg
  
  
• Novinski članci iz štampanih izdanja:
  Frost, L. (2006, September 14). First passengers ride monster jet. The Salt Lake Tribune, p. A2.
  
  
• Novinski članci pronađeni na internetu:
  Cohen, P. N. (2013, November 23). How can we jump-start the struggle for gender
  equality? New York Times, SR9.  https://opinionator.blogs.nytimes.com/2013/11/23/how-can-we-jump-start-the-struggle-for-gender-equality/?_r=0

Citiranje referenci u okviru teksta podrazumeva navođenje prezimena autora i godine objavljivanja reference:

• Direktan citat: Lee (1998);
• Indirektan citat: (Rašević 2009; Stanić i Matković 2017).
• Doslovno citiranje: „Sporost postsocijalističke transformacije srpskog društva učinila je ekonomsku depresiju i visoku stopu nezaposlenosti dugotrajnim fenomenima“ (Petrović 2011: 64).
• U slučaju četiri ili više autora: (Alkema i dr. 2011); (Petrović i dr. 2017).
• U slučaju citiranja dva ili više radova istog autora: (McDonald 2002, 2006).
• U slučaju više od jedne reference istog autora u istoj godini: (Raftery i dr. 2012a, 2012b).

Tabele ne treba da prelaze dimenzije jedne stranice i ne treba da budu preopterećene pomoćnim linijama; slova i brojevi unutar tabela treba da budu veličine 9pt. Tabele treba da imaju jasne, samoobjašnjavajuće naslove. Treba da budu obeležene arapskim brojevima po redosledu kojim se pojavljuju u tekstu. Uredništvo treba da ima potpunu kontrolu nad tabelama, odnosno da može klikom unutar tabele da uređuje fontove reči napisanih u tabelama kako bi se zadovoljio stil časopisa i ispravile pravopisne greške. Sve tabele treba da budu uključene u sam tekst rukopisa.

Grafikoni, kartogrami, slike, crteži i druge ilustracije treba da budu dostavljeni i kao posebne datoteke u PDF vektorskom formatu (nezavisan od rezolucije). Autori bi trebalo da dostave svoje grafikone/kartograme/ilustracije u boji za elektronsku verziju članka. Ipak, treba imati u vidu da je štampano izdanje časopisa crno-belo. Sve ilustracije treba da budu označene kao "Grafikon" i numerisane arapskim brojevima po redosledu kojim se pojavljuju u tekstu (npr. Grafikon-1.jpg).

Podatke i/ili proračune korišćene za kreiranje grafikona i tabela, takođe, treba dostaviti kao posebne datoteke (bez obzira što nisu sastavni deo rukopisa). Npr. ukoliko su grafikoni napravljeni u MS Excel-u, pobrinuti se da dozvoljavaju pristup izvornim podacima na osnovu kojih su kreirani.

Naslovi tabela stoje iznad, a grafičkih priloga ispod njih (veličina slova je 10pt, levo ravnanje). Legende tabela i grafičkih priloga se nalaze ispod njih, i treba da sadrže izvore podataka, a eventualne napomene u novom redu ispod izvora (veličina slova 8pt, levo ravnanje). Upućivanje na tabele i grafičke priloge u samom tekstu mora biti u skladu sa numeracijom (npr. u tabeli 1), a ne sa pozicijom priloga u tekstu (npr. u gore navedenoj tabeli). Konačna pozicija tabela i grafičkih priloga u tekstu može biti drugačija od izvorne zbog postizanja što boljeg preloma članka. Uredništvo neće objaviti sve priloge ako proceni da ih ima previše, kao ni one lošeg kvaliteta.

Molimo vas nemojte:

• dostavljati grafičke priloge optimizovane za korišćenje na ekranu ( GIF, BMP, Pict, WPG); oni obično imaju nisku rezoluciju i mali raspon boja;
• dostavljati grafičke priloge u rasterskom formatu;
• dostavljati ilustracije nesrazmerno velikih dimenzija spram formata rukopisa.

Opširniji rezime (350-400 reči) - na engleskom (za radove koji nisu na engleskom) ili na srpskom jeziku (za radove na engleskom) treba da bude napisan u skladu sa strukturom rada, rukovodeći se uputstvom za pisanje sažetka. Takođe, treba navesti naslov i ključne reči na jeziku rezimea. U radovima na srpskom, rezime na engleskom treba da se nalazi na početku članka, pre naslova i sažetka na srpskom (videti Word predložak). U radovima na engleskom, rezime na srpskom treba da se nalazi nakon spiska referenci odnosno eventualnog spiska tabela i/ili grafičkih priloga (videti Word template).

PRIKAZI knjiga, časopisa i drugih radova iz oblasti nauke o stanovništvu na početku treba da sadrže potpune bibliografske podatke prikazanog dela (ime i prezime autora dela, naslov, naziv izdavača, sedište izdavača, godinu izdanja, ukupan broj strana).

OSVRTI, takođe, na početku treba da sadrže sve relevantne informacije o naučnom skupu, konferenciji, publikaciji ili akciji na koju se odnose.

Format i tip slova u prikazima i osvrtima treba da bude identičan onom u člancima.