PODNOŠENJE RUKOPISA
Nova Uputstva za autore, uključujući obaveznu primenu APA stila citiranja (7. izdanje), primenjuju se na sve rukopise podnete od 10. januara 2026. godine.
- Prilikom podnošenja rukopisa, autori garantuju da rukopis predstavlja njihov originalan doprinos, da nije već objavljen, da se ne razmatra za objavljivanje kod drugog izdavača ili u okviru neke druge publikacije, da je objavljivanje odobreno od strane svih koautora, ukoliko ih ima, kao i, prećutno ili eksplicitno, od strane nadležnih tela u ustanovi u kojoj je izvršeno istraživanje.
- Autori snose svu odgovornost za sadržaj podnesenih rukopisa, kao i validnost eksperimentalnih rezultata, i moraju da pribave dozvolu za objavljivanje podataka od svih strana uključenih u istraživanje.
- Autori koji žele da u rad uključe slike ili delove teksta koji su već negde objavljeni dužni su da za to pribave saglasnost nosilaca autorskih prava i da prilikom podnošenja rada dostave dokaze da je takva saglasnost data. Materijal za koji takvi dokazi nisu dostavljeni smatraće se originalnim delom autora.
- Nakon prijema, rukopisi prolaze kroz preliminarnu proveru u redakciji kako bi se proverilo da li ispunjavaju osnovne kriterijume i standarde. Pored toga, proverava se da li su rad ili njegovi delovi plagirani.
- Samo oni rukopisi koji su u skladu sa datim uputstvima biće poslati na recenziju. U suprotnom, rukopis se neće dalje razmatrati, o čemu se autori obaveštavaju.
Neophodno je otpremiti dva Word dokumenta prilikom podnošenja rukopisa:
1) Dokument rukopisa (npr. Tekst.docx) koji sadrži glavni tekst rukopisa bez ikakvih informacija o autorima i zahvalnica treba otpremiti kao 'Tekst članka' odabirom ove opcije iz padajućeg menija sastavnih delova rada pod stavkom 'Dostavljanje dokumenta predaje'.
2) Dokument o autorima (npr. Autori.docx) koji sadrži informacije o svim autorima (uključujući njihova puna imena i afilijacije – akademske titule, istraživačke/naučne pozicije, e-mail adrese, kao i ORCiD brojeve) i izraze zahvalnosti (ako postoje) treba otpremiti kao 'Autori' odabirom ove opcije iz padajućeg menija sastavnih delova rada pod stavkom 'Dostavljanje dokumenta predaje'. Ukoliko rukopis ima više od jednog autora, doprinos svakog koautora treba opisati prema ulogama definisanim CRediT taksonomijom.
UPUTSTVO ZA PRIPREMU RUKOPISA
- Autori su dužni da se pridržavaju uputstva za pripremu radova. Rukopisi u kojima ova uputstva nisu poštovana biće odbijeni bez recenzije.
- Radovi treba da budu napisani na engleskom ili latiničnom pismu srpskog jezika (uključujući sve književne varijante nekadašnjeg srpskohrvatskog).
- Rukopis treba da bude podnet kao datoteka tipa docx ili doc. Format teksta treba da bude što jednostavniji.
- Nakon prihvatanja rada za objavljivanje, autori će biti u obavezi da konačnu verziju rukopisa formatiraju koristeći zvanični Word šablon časopisa, koji će im biti blagovremeno dostavljen, u skladu sa propisanim smernicama.
- Korisititi jednostruki prored uz obostrano poravnanje. Gde god je podesno, treba koristiti kurziv, supskripte, superskripte, kao i pogodnosti tekst procesora za prikazivanje jednačina. Dozvoljena su dva nivoa podnaslova. Fusnote se obeležavaju sukcesivno arapskim brojevima. Reference citirane u tekstu nikako ne navoditi u fusnotama, već isključivo u spisku referenci.
- Članak može imati najviše 8.000 reči, što uključuje apstrakt na jeziku glavnog teksta, ali ne i spisak literature i apstrakt na engleskom (za radove na srpskom). U izuzetnim slučajevima, redakcija može odobriti i duže radove.
- Stil pisanja i jezička kompetencija mogu biti kratko komentarisani u procesu recenziranja; sitnije propuste koriguje lektor; međutim, članci koji obiluju slovnim i gramatičkim greškama ne mogu se prihvatiti za objavljivanje. Koristiti rodno neutralan jezik.
- Preporučujemo da članke dostavljate na engleskom jeziku, jer su takvi radovi vidljiviji i imaju veće šanse da budu citirani. Neophodno je da kvalitet engleskog bude na visokom nivou, jer redakcija vrši samo korekturu teksta.
Članak treba da bude strukturiran na sledeći način: naslov, apstrakt, ključne reči, glavni tekst (uvod, metodi, rezultati, diskusija i zaključak), spisak referenci.
Naslov opisuje članak i/ili glavne odnose između varijabli; treba da bude jasan sam po sebi i ne preterano dugačak (do 115 karaktera). Ako je moguće, treba izbegavati upotrebu skraćenica u naslovu.
Apstrakt se dostavlja na istom jeziku na kojem je napisan rukopis. Radovi napisani na srpskom jeziku (uključujući sve standardne varijante nekadašnjeg srpsko-hrvatskog jezika) moraju dodatno sadržati naslov, apstrakt i ključne reči na engleskom jeziku. Apstrakt treba da ima između 250 i 300 reči, odražavajući osnovnu strukturu rada (predmet i cilj, metodi, rezultati i zaključak), uz upotrebu termina koji se često koriste za indeksiranje i pretragu u referentnim periodičnim publikacijama i bazama podataka. U apstraktu ne treba navoditi reference.
Ključne reči (pojmovi, geografske lokacije, rezultati) navode se u posebnom redu ispod apstrakta i moraju biti relevantne za temu i sadržaj rada. Dobar izbor ključnih reči preduslov je za ispravno indeksiranje rada u referentnim periodičnim publikacijama i bazama podataka. Navesti pet ključnih reči odnosno deskriptora na jeziku rada.
Tekst članka bi trebalo da ima sledeću strukturu odeljaka: uvod, metodi, rezultati, diskusija i zaključak (ne nužno pod ovim nazivima). U zavisnosti od sadržaja i kategorije članka, moguće je izostaviti neke od odeljaka. Na primer, kod preglednog članka, moguće je izostaviti odeljke o metodima i rezultatima, dok naučna kritika ili polemika može uključiti samo odeljke o motivima rada, konkretnim istraživačkim problemima i diskusiju.
Reference se navode isključivo na latiničnom pismu kako bi se indeksnim bazama omogućilo brzo i tačno indeksiranje, a globalnom auditorijumu lako razumevanje. Spisak referenci treba da sadrži samo publikacije koje su citirane u tekstu. Navedene publikacije treba da budu poređane po abecednom redu, bez numeracije, i da uključuju imena (prezime i početno slovo imena) svih autora. Ukoliko citirana referenca ima osam ili više autora, u spisku se navode imena prvih šest autora, zatim (…) i ime poslednjeg autora. Poželjno je da većina referenci bude novijeg datuma, demonstrirajući aktuelni naučni značaj prikazanog istraživanja. U slučaju navođenja više radova istog autora, najpre se navodi najranije objavljeno delo. Autori bi trebalo da ograniče broj citiranih referenci tako što će se pozivati samo na najrelevantnije radove. Ćirilične reference obavezno transkribovati na latinicu. Gde god je dostupan, na kraju reference obavezno navesti njen DOI broj ili URL.
Časopis primenjuje APA stil citiranja (7. izdanje, American Psychological Association). Radovi koji nisu u skladu sa APA 7 biće vraćeni autorima na tehničku doradu pre upućivanja na recenziju.
Primeri za navođenje različitih vrsta radova:
Monografije, knjige:
Alho, J. M., & Spencer, B. D. (2005). Statistical demography and forecasting. Springer. https://doi.org/10.1007/0-387-28392-7
Monografije, knjige sa više izdanja:
Todaro, M. P., & Smith, S. C. (2012). Economic development (11th ed.). Pearson.
Delovi štampanih monografija ili zbornika radova:
De Abreu, B. S. (2001). The role of media literacy education within social networking and the library. In D. E. Agosto & J. Abbas (Eds.), Teens, libraries, and social networking (pp. 39–48). ABC-CLIO.
Delovi monografija ili zbornika radova pronađeni na internetu:
Nikitović, V. (2018). The end of demographic transition in Kosovo: Does the meaning of the population factor change? In D. Proroković (Ed.), Kosovo: Sui generis or precedent in international relations (pp. 299–320). Institute of International Politics and Economics. https://www.diplomacy.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2018/11/2018_Kosovo_Dusan_Prorokovic.pdf
Članci iz časopisa:
Lutz, W., Sanderson, W., & Scherbov, S. (2001). The end of world population growth. Nature, 412(6846), 543–545. https://doi.org/10.1038/35087589
Radovi sa konferencija ili poster prezentacije:
Rašević, M. (2006). Abortion problem in Serbia. Paper presented at the European Population Conference (EPC 2006), Liverpool, United Kingdom. http://epc2006.princeton.edu/papers/60355
Istraživački izveštaji, radni dokumenti:
Dudel, C., & Schmied, J. (2019). Pension adequacy standards: An empirical estimation strategy and results for the United States and Germany (MPIDR Working Paper WP-2019-003). Max Planck Institute for Demographic Research. https://www.demogr.mpg.de/papers/working/wp-2019-003.pdf
Doktorske disertacije pronađene u bazama:
Galjak, M. (2022). Premature mortality in Serbia (Doctoral dissertation, University of Belgrade). National Repository of Dissertations. https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/21191
Sadržaj internet stranica:
Statistical Office of the Republic of Serbia. (2018). Vital events: Data from 2011. Statistical database. http://data.stat.gov.rs/Home/Result/18030102?languageCode=en-US
Dozvoljene su skraćenice u tekstu, ali ne u listi referenci, osim ako je skraćenica deo zvaničnog imena.
U tekstu (prvi put): (Statistical Office of the Republic of Serbia [SORS], 2018)
Kasnije u tekstu: (SORS, 2018).
Ali u spisku literature uvek ostaje: Statistical Office of the Republic of Serbia.
Zakonodavstvo (zakoni, uredbe, sporazumi, statuti itd.):
Zakon o radu. (2005). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017, 113/2017 i 95/2018. https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html
Kada je puni naziv zakona, međunarodnog ugovora ili drugog normativnog akta suviše dug za praktičnu upotrebu u tekstu, dozvoljeno je koristiti skraćeni naziv dokumenta (short title) i godinu u navodima u tekstu, u skladu sa APA 7 standardom. Isti skraćeni naziv mora se dosledno koristiti i kao autor reference u spisku literature, dok se puni zvanični naziv dokumenta navodi kao naslov reference.
Navod u tekstu: (EU–Ukraine Association Agreement, 2014).
Spisak literature: EU–Ukraine Association Agreement. (2014, May 29). Association Agreement between the European Union and its Member States, of the one part, and Ukraine, of the other part. Official Journal of the European Union. https://eur-lex.europa.eu/
Novinski članci iz štampanih izdanja:
Frost, L. (2006, September 14). First passengers ride monster jet. The Salt Lake Tribune, p. A2.
Novinski članci pronađeni na internetu:
Cohen, P. N. (2013, November 23). How can we jump-start the struggle for gender equality? The New York Times. https://opinionator.blogs.nytimes.com/2013/11/23/how-can-we-jump-start-the-struggle-for-gender-equality/
Citiranje referenci u okviru teksta podrazumeva navođenje prezimena autora i godine objavljivanja reference:
Direktan citat: Lee (1998);
Indirektan citat: (Rašević, 2009; Stanić & Matković, 2017).
Doslovno citiranje: “…economic growth” (Lutz, 2014, p. 530).
U slučaju tri ili više autora: (Alkema et al., 2011).
U slučaju citiranja dva ili više radova istog autora: (McDonald 2002, 2006).
U slučaju više od jedne reference istog autora u istoj godini: (Raftery et al., 2012a, 2012b).
Tabele ne treba da prelaze dimenzije jedne stranice i ne treba da budu preopterećene pomoćnim linijama. Tabele treba da imaju jasne, samoobjašnjavajuće naslove. Treba da budu obeležene arapskim brojevima po redosledu kojim se pojavljuju u tekstu. Uredništvo treba da ima potpunu kontrolu nad tabelama, odnosno da može klikom unutar tabele da uređuje fontove reči napisanih u tabelama kako bi se zadovoljio stil časopisa i ispravile pravopisne greške. Sve tabele treba da budu uključene u sam tekst rukopisa.
Grafikoni, kartogrami, slike, crteži i druge ilustracije treba da budu dostavljeni i kao posebne datoteke u jpg formatu (300dpi). Autori bi trebalo da dostave svoje grafikone/kartograme/ilustracije u boji za elektronsku verziju članka. Ipak, treba imati u vidu da je štampano izdanje časopisa crno-belo. Sve ilustracije treba da budu označene kao "Grafikon" i numerisane arapskim brojevima po redosledu kojim se pojavljuju u tekstu (npr. Grafikon-1.jpg).
Podatke i/ili proračune korišćene za kreiranje grafikona i tabela, takođe, treba dostaviti kao posebne datoteke (bez obzira što nisu sastavni deo rukopisa). Npr. ukoliko su grafikoni napravljeni u MS Excel-u, pobrinuti se da dozvoljavaju pristup izvornim podacima na osnovu kojih su kreirani.
Naslovi tabela i grafičkih priloga stoje iznad tabela i grafičkih priloga. Legende tabela i grafičkih priloga se nalaze ispod njih, i treba da sadrže izvore podataka, a eventualne napomene u novom redu ispod izvora. Upućivanje na tabele i grafičke priloge u samom tekstu mora biti u skladu sa numeracijom (npr. u tabeli 1), a ne sa pozicijom priloga u tekstu (npr. u gore navedenoj tabeli). Konačna pozicija tabela i grafičkih priloga u tekstu može biti drugačija od izvorne zbog postizanja što boljeg preloma članka. Uredništvo neće objaviti sve priloge ako proceni da ih ima previše, kao ni one lošeg kvaliteta.
PRIKAZI knjiga, časopisa i drugih radova iz oblasti nauke o stanovništvu na početku treba da sadrže potpune bibliografske podatke prikazanog dela (ime i prezime autora dela, naslov, naziv izdavača, sedište izdavača, godinu izdanja, ukupan broj strana).
OSVRTI, takođe, na početku treba da sadrže sve relevantne informacije o naučnom skupu, konferenciji, publikaciji ili akciji na koju se odnose.
Format i tip slova u prikazima i osvrtima treba da bude identičan onom u člancima.
