Pravo na anonimni porođaj
Bočna strana članka
Glavni sadržaj članka
Apstrakt
Imperativna pravna norma iz zakonodavstva Republike Srbije prema kojoj se materinstvo rođenog deteta zasniva upisom imena majke u matičnu knjigu rođenih primorava određen broj žena da se porađa u medicinski neprihvatljivim uslovima, dovodeći svoj i život deteta u opasnost. U ovom radu je analiziran institut anonimnog porođaja kao alternativa mogućem tragičnom ishodu. Iznose se argumenti za i protiv njegovog uvođenja u zakonodavstvo Republike Srbije i pri tome se naročita pažnja poklanja uređenju ovog pitanja u zakonodavstvu Francuske, gde ovaj institut ima dugu tradiciju. Činjenica da ona nije pred Sudom za ljudska prava u Strazburu sankcionisana zbog načina normiranja ovog pitanja govori da je moguće pomiriti naizgled teško pomirljiva suprotstavljena prava i interese: pravo deteta da zna svoje poreklo i pravo majke i trećih lica na poštovanje privatnog života, ali i opšti interes. Sve ovo treba da ohrabri zakonodavca u Republici Srbiji da normira ovaj institut birajući između prava deteta na život i rađanja u medicinski prihvatljivim uslovima i prava da zna svoje poreklo.
Preuzimanja
Detalji članka
Centar za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka
Reference
BONNET , C. (1990). Geste d’amour, l’accouchement sous X. Paris: Odil Jacob.
BONNET, V. (2004). L’accouchement sous X et la Cour européenne des droits de l’homme (A propos de l’arrêt Odièvre c. la France du 13 février 2003). Revue trimestrielle de droit homme, 58: 405‒421.
BOURON-CREMET, V. (2010). Les mutations du droit de la filiation face à l’évolution de la génétique, thèse. Nantes: Université de Nantes, Faculté de droit et des sciences politiques. http://theses.fr/2010NANT4011
COUR DE CASSATION (2006). Chambre civile 1, du 7 avril 2006, 05-11.285. https://www.legifrance.gouv.fr/affichJuriJudi.do?idTexte=JURITEXT000007050194
CVEJIĆ, O. (1998). Pravo na anonimni porođaj. Pravni život 9: 653‒661.
CVEJIĆ-JANČIĆ, O. (2009). Porodično pravo. Novi Sad: Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu.
DRASKIĆ, M. (2014). Porodično pravo i pravo deteta. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
ENSELLEM, C. (2004). Naître sans mère? Accouchement sous X et filiation. Rennes : Presses universitaires de Rennes. http://books.openedition.org/pur/24372.
GOMAR , M. (2003). Pourquoi du droit dans la famille? U C. Neirinck (dir.), La famille que je veux, quand je veux (p.7‒19). Paris: Eres.
GRÜNDLER, T. (2013). Les droits des enfants contre les droits des femmes: vers la fin de l’accouchement sous X? La Revue des droits de l’homme 3.
HAUSER, J. (2003). Préliminaire: une mére quand elle veut, la maternité purement potestative. Revue trimestrielle de droit civil 2: 276.
JANJIĆ-KOMAR, M. (1997). Porodično pravo i stvarnost. Pravni život 9: 702.
JOVIĆ, O. (2008). Pravo deteta da zna svoje poreklo. Pravna riječ 16: 393‒405.
KOVAČEK-STANIĆ, G. (1997). Pravo deteta da zna svoje poreklo. Novi Sad: Pravni fakultet, Centar za izdavačku delatnost.
KOVAČEK STANIĆ, G. (2015). Prekid kasne trudnoće u pravu Srbije i uporednom evropskom pravu. U S. Orlović (ur.), Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu (str. 483‒497). Novi Sad: Pravni fakultet.
LEXISNEXIS (2010). La Semaine Juridique Edition Générale 22, 31 Mai 2010. http://www.lexisnexis.fr/droit-document/article/la-semaine-juridique-editiongenerale/222010/591_PS_SJG_SJG1022AL00591.htm#
LUYET, A. (2016). Le droit de l`enfant de connaitre ses origines. Genève: Université de Genève - Faculté de droit. https://uplaw.ch/wp-content/uploads/2016/09/M%C3%A9moire-le-droit-de-lenfant-de-conna%C3%AEtre-ses-origines.pdf
MARCELA, I. (2004). Naître sous X. Savoirs et clinique 1 (no 4), p. 41-57. DOI: 10.3917/sc.004.0041.
MARTIN, J. (2003). Accouchement sous X, adoption, PMA, “boîte à bébé” et droit de connaître ses origines: un débat actuel. Revue Medicale Suisse 1: 1057.
MARGUENAUD, J‒P. (2003). Quand la Cour de Strasbourg hésite à jouer le rôle d'une Cour européenne des droits de la femme: la question de l'accouchement sous “X”. Revue trimestrielle de droit civil 2: 375‒381.
MARGUET, L. (2014). Les lois sur l’avortement (1975‒2013): une autonomie procréative en trompe-l’œil? La Revue des droits de l’homme 5.
MATHIEU, G (2013). D’Odièvre à Godelli: la jurisprudence de la Cour européenne des droits de l’homme en matière d’accouchement anonyme a-t-elle évolué? Journal du droit des jeunes 5 (325): 41‒53.
MUJOVIĆ-ZORNIĆ, H (2009). Reproduktivna prava: Aktuelna pitanja kasnog pobačaja. Stanovništvo 47(1): 49‒67. https://doi.org/10.2298/STNV0901049M
PONJAVIĆ, Z. (1997). Prekid trudnoće: pravni aspekti. Beograd: Nomos.
PONJAVIĆ, Z (2006). Principi evropskog porodičnog prava o uspostavljanju pravne veze između deteta i roditelja i naše pravo. U S. Bejatović (ur), Pravni sistem Srbije i standardi evropske unije i Saveta Evrope (str. 253‒271). Kragujevac, Pravni fakultet.
PONJAVIĆ, Z. (2010). Ostvarivanje i zaštita prava deteta da zna svoje poreklo (pravo Republike Srbije i Republike Srpske). Pravna riječ 7 (24): 299‒314.
PONJAVIĆ, Z. (2013). O evoluciji porodičnog prava. U S. Bubić (ur.), Zbornik radova sa naučnog skupa „Razvoj porodičnog prava ‒ od nacionalnog do evropskog” (str.11‒25), Mostar, Bosna i Hercegovina: Pravni fakultet Univerziteta Džemal Bijedić.
RIGAUX, F. (2008). Le droit de connaitre ses origines, U F. Krenc, M. Puechavy (dir.), Le droit de la famille à l’épreuve de la Convention européenne des droits de l’homme: actes du colloque organisé le 4 mai 2007 (str.105-111). Bruxelles: L’Institut des droits de l’homme du barreau de Bruxelles et l’Institut des droits de l’homme du barreau de Paris.
Službeni glasnik RS (2005). Porodični zakon br. 18/2005, 72/2011 ‒ dr. zakon i 6/2015.
Službeni glasnik RS (2009). Zakon o matičnim knjigama br. 20/2009 i 145/2014.
SULLEROT, E. (1984). Pour le meilleur et sans pire. Paris: Fayard.
VERDIER, P., & BERRUE, L. (2011). L’intérêt de l’enfant en cas d’accouchement sous X. Journal du droit des jeunes 3 (303): 52‒62.