Budući planovi i trajna rešenja za ratom ugrožena lica u SR Jugoslaviji

Apstrakt

Popis izbeglica i drugih ratom ugroženih Iica i anketa koju je sproveo Ekonomski institut omogućili su, pored ostalog, da se sagledaju i budući planovi ratom ugroženih lica.

Sudeći prema planovima koji su izneti u popisu, 410,3 hiljade izbeglica i drugih ratom ugroženih lica namerava da se trajno nastani u SR Jugoslaviji, dok svega približno 54 hiljada lica planira repatrijaciju. Planove o preseljenju u inostranstvo ima nešto više od 48 hiljada lica, dok preko 118 hiljada u vreme popisa nije moglo da se izjasni u pogledu svojih budućih planova. Iako u svakom segmentu ratom ugroženih lica više od polovine planira da se trajno naseli u SR Jugoslaviji, njihov udeo je veći među mladim licima, obrazovanijim, onima koji su rešili svoje stambeno pitanje i koji su se zaposlili.

Rezultati ankete pokazuju da najveći broj lica ugroženih ratom smatra da se u potpunosti ili delimično prilagodio uslovima života u novoj sredini, da je mobilnost ovih lica niska, kao i da bi rešenje stambenog problema i zaposlenja bili najjači motivi za preseljenje.

Anketa takođe omogućava i da se sagleda koliki bi se deo populacije i pod kojim uslovima vratio u mesto boravka pre izbeglištva. Svega 3,9% anketiranih je na ovo pitanje odgovorilo da bi se vratilo u "svakom slučaju", a još 3,9% vratilo bi se ukoliko postoje bezbednosne garancije. Za 34,1 % anketiranih značajan faktor za povratak je da uz garantovanu bezbednost postoje materijalni uslovi, dok se 57,8% ne bi vratilo ni pod kojim uslovima.

Iznalaženje trajnih rešenja, pogotovu u domenu integracije izbeglica se međutim ne može prepustiti spontanim procesima, već zahteva donošenje programa koji mora biti razvojno orijentisan, formulisan na način da se izbegnu konflikti sa lokalnim stanovništvom, i uz precizno definisanje zakonskih i institucionalnih okvira neophodnih za integraciju. Osnovni sadržaj programa mora se osloniti na pull, a ne na push faktore. Ne smeju se, dakle, izabrati područja, a zatim administrativnim metodama izbeglice primorati na seljenje, već se moraju privući osmišljenim programima. Pri formulisanju programa, naročito u delu koji se odnosi na zapošljavanje naglasak bi trebalo da bude na razvoju malih i srednjih preduzeća, na legalizaciji sive ekonomije u kojoj je angažovan značajan deo populacije ratom ugroženih lica i na iznalaženju rešenja koja bi respektovala povoljnu kvalifikacionu i obrazovnu strukturu ove populacije. Pored rešenja za populaciju u celini, program treba da bude orijentisan i na specifične segmente ove populacije, kao što su stari, žene, deca i invalidi.