Problem odseljavanja mladih sa sela – primer Belgorodske oblasti (Rusija)

Apstrakt

Ruralne oblasti imaju snažan prirodni, demografski, ekonomski, kulturni i istorijski potencijal, koji bi, ukoliko se njegovoj realizaciji pristupi na sveobuhvatniji, racionalniji i efikasniji način, mogao da obezbedi održivi multi-sektorski razvoj, punu zaposlenost i visok kvalitet života za sve stanovnike ruralnih oblasti, uključujući i mlade.

Unapređenje državne politike za poboljšanje statusa omladine na selu zahteva diferencirani pristup procenama promena u ovoj oblasti, odnosno pristup koji bi uzimao u obzir specifične karakteristike socioekonomskog razvoja ruralnih oblasti.

Jedan od najperspektivnijih pristupa unapređenju politika u ovoj oblasti jeste intenziviranje vertikalne socijalne mobilnosti mladih na selu. Kao prvo, unapređenje vertikalne mobilnosti može doprineti smanjenju socijalne distance između mladih sa sela i drugih demografskih grupa, u prvom redu mladih urbanog porekla. Kao drugo, može pozitivno uticati na privlačnost sela kao mesta stalnog boravka i doprineti umanjenju intenziteta odseljavanja ruralne omladine.

Pored teoretskog materijala, sveobuhvatna analiza socioloških, statističkih i pravnih podataka, pruža, po mišljenju autora, najkompletnije i najpouzdanije saznanje o promenama socijalnog statusa mladih u selima Belgorodske oblasti i razlozima njihovog odlaska.

S jedne strane, jedan od glavnih faktora koji podstiču rešenost mladih da migriraju jeste njihovo nezadovoljstvo svojim socijalnim položajem, prouzrokovano ograničenim mogućnostima zaposlenja, ograničenim pristupom kvalitetnom obrazovanju, medicinskoj nezi, lošim stambenim uslovima i drugim problemima.

S druge strane, ono što dodatno doprinosi migracijama je promena preferencija u pogledu vrste rada i činjenica da za rusku omladinu (i stanovništvo uopšte), rad per se više nema „sveto“ značenje, već se doživljava čisto kao sredstvo za ispunjenje potreba bez postojanja neke posebne unutrašnje vrednosti po sebi.

Analiziranje obrazaca migracije ruralne omladine dozvoljava nam da donesemo nekoliko zaključaka. Kao prvo, važno je primetiti da je rešenost mladih da migriraju sa sela neupitna. Ova tendencija je nešto viša među mladima koji se još uvek obrazuju nego među onima koji su već zaposleni. Nastojanje mladih ljudi starosti između 18 i 24 godine da se odsele rezultat je uglavnom želje za daljim obrazovanjem. Kad je u pitanju obrazovanje, kao najpoželjnije profesionalne oblasti označeni su menadžment, inženjerske profesije, poljoprivreda i ekonomija. Istovremeno, sa stanovišta stvarne zaposlenosti poljoprivreda dominira nad ostalim oblastima. Nesklad koji postoji između prioriteta stvarnog zaposlenja i preferiranih oblasti znači da samo mali broj mladih namerava da se po završetku obrazovanja vrati na selo.

Glavni razlog zbog kojeg mladi biraju gradove kao svoja stalna prebivališta jeste ubeđenje da će na taj način imati bolje uslove za edukaciju i razvoj karijere, kao i bolji životni standard. Ovo se u podjednakoj meri odnosi i na zaposlene mlade i na one koji se još uvek obrazuju.

Seoska omladina je generalno, usmerena na dobijanje obrazovanja koje će im omogućiti da postanu kvalifikovani i traženi stručnjaci, kako bi po diplomiranju mogli da pronađu dobar posao i razvijaju karijeru. Po njihovom mišljenju, taj cilj nije moguće realizovati bez preseljenja u grad.

Ono što pak, podstiče mlade da ostanu na selu jeste dostupnost (sopstvenog) stambenog prostora. Mnogi među njima međutim, nisu upoznati sa postojanjem programa podrške ruralnoj omladini, dok istovremeno, najveći broj onih koji su o takvim programima informisani u njima retko učestvuje.

Pokazalo se da su mladi ljudi generalno zadovoljni organizacijom i raznolikošću aktivnosti u slobodno vreme, kao i dostupnošću i kvalitetom pruženih javnih usluga.

Ispitanici su definisali visok standard života uglavnom kroz parametre kao što su stabilan dohodak, vlasništvo nad kućom ili stanom i trajno zaposlenje.

Imajući ovo u vidu, kao primarni razlozi za odseljavanje mladih sa sela mogu se identifikovati: 1) opredeljenost mladih za profesije koje nisu povezane sa poljoprivredom i nisu tražene u ruralnim oblastima; 2) nedostatak efikasnih mehanizama materijalne podrške mladim stručnjacima, poput obezbeđivanja stambenog prostora, startap kapitala i sl.; 3) nedostatak mogućnosti zaposlenja i razvijanja karijere.

Pored podsticanja mladih da učestvuju u implementaciji socijalno značajnih aktivnosti za razvoj ruralnih područja u Belgorodskoj oblasti, ovaj projekat ima za cilj da identifikuje i promoviše najsvrsishodnije socijalne, kulturne, obrazovne i menadžerske tehnologije za ruralnu omladinu kako bi se mlađe generacije podstakle da ostanu na selu.