Organizaciona kultura u Rumuniji: Tanka linija između uspeha i neuspeha žena u akademskom svetu

Apstrakt

Ovo istraživanje bavi se temom koja se slabo proučava u Rumuniji u poređenju sa drugim zemljama; jedini rezultati koji uključuju Rumuniju mogu se naći u studijama sprovedenim na nivou institucija Evropske unije. Prema izveštaju Evropske komisije (2019), samo 15,5% šefova  visokoškolskih ustanova u Rumuniji su žene, odnosno tek 7,3% kada se u obzir uzmu univerziteti koji dodeljuju doktorske titule, što ovu zemlju čini jednom od retkih članica EU koja ne podstiče imenovanje žena među šefovima univerziteta.

Prikazano kvalitativno istraživanje, sprovedeno u najvećim univerzitetskim centrima poznatog univerzitetskog grada Jaši, metodom intervjua „životna priča“, uzelo je u obzir tri pokazatelja: profesionalnu motivaciju i zadovoljstvo, usklađivanje ličnog i profesionalnog života i uspeh u akademskom svetu. Pokazalo se da profesionalni neuspeh ili smanjene šanse za zauzimanje rukovodećeg položaja u akademskoj zajednici kod intervjuisanih žena proizilaze iz negativnih efekata koje porodične obaveze imaju na razvoj njihove karijere odnosno iz poteškoća da pronađu ravnotežu između porodičnog života i karijere budući da kućne obaveze oduzimaju puno vremena ograničavajući period koji se može posvetiti profesionalnim aktivnostima.

Istraživanje je otkrilo značaj fleksibilnog rasporeda koji bi omogućio razvoj profesionalnih aktivnosti u akademskom i naučnom okruženju u kontekstu u kojem dominiraju porodične obaveze. Iako se akademsko okruženje može opisati kao fleksibilno po pitanju rasporeda radnih obaveza, ono je takođe nepredvidivo, što majke dovodi u teškoće.

Takođe, istraživanje je pokazalo da ispitanicama ne nedostaje motivacije da zauzmu rukovodeće pozicije, ali da norme promovisane u akademskim krugovima stavljaju žene u nepovoljan položaj, uprkos činjenici da ispitanice ove formalne norme smatraju rodno neutralnim.

Ovaj članak ne namerava da raspravlja da li su kulturni stereotipi ili sukob između poslovnog i privatnog života razlozi zbog kojih u akademskom svetu ima tako malo žena na rukovodećim položajima. Međutim, iz članka možemo zaključiti da su ovi koncepti međusobno povezani i da će, ako se ne preduzmu mere da se spreči njihovo umnožavanje, akademska zajednica biti dominantno muška.