Država blagostanja u zemljama Zapadnog Balkana: izazovi i opcije

Apstrakt

Cilj članka je da se sagledaju izazovi sa kojima se suočavaju države blagostanja na Zapadnom Balkanu, kao i strateške opcije za unapređenje socijalne zaštite i razvoj ljudskih kapaciteta u regionu.

Analiza izazova bazirana je na relevantnim statističkim podacima pojedinih zemalja i Evropske unije, a identifikovani su i kanali preko kojih se ostvaruje uticaj pojedinih izazova na državu blagostanja.

Izazovi sa kojima se suočavaju države blagostanja na Zapadnom Balkanu su veliki i delimično specifični. Većina izazova koji su identifikovani u razvijenijim zemljama prisutna je i u regionu, uglavnom u još izoštrenijoj formi zbog niskog nivoa ekonomske razvijenosti, rasprostranjenih socijalnih problema, slabih kapaciteta, ali i usled neefikasnosti. Kao najvažniji identifikovani su nivo razvijenosti koji je nedovoljan za uspostavljanje sveobuhvatne države blagostanja, nepovoljna demografska situacija koja generiše dugoročni pritisak na socijalne rashode, rasprostranjeno siromaštvo i nezaposlenost, promene na tržištu rada, neadekvatan kvalitet ishoda u sferi obrazovanja i zdravstva i niska izdvajanja za obezbeđenje socijalne zaštite. Visoka emigracija, veliki udeo dugotrajne nezaposlenosti, kao i rasprostranjena siva ekonomija su specifični izazovi, a u budućnosti može da se očekuje da će na države blagostanja posebno da utiču i intenziviranje promena u strukturi domaćinstva, povećanje nejednakosti i ubrzanje evropskih integracija. Postojeći i novi izazovi, ali i potencijalno povećanje ulaganja u socijalni sektor u uslovima rastućih budžeta, nameću potrebu da se preispitaju različita strateška opredeljenja i opcije koje bi omogućile unapređenje država blagostanja na Zapadnom Balkanu.

Među strateškim opcijama analizirane su mala država blagostanja usmerena na zaštitu siromašnih, država blagostanja zasnovana na univerzalnim pravima, država blagostanja u kojoj dominiraju socijalne investicije i država blagostanja usmerena na prevenciju, uključujući i politiku predsitribucije koja treba da omogući ravnomerniju distribuciju dohotka koji se zarađuje na tržištu. Zaključci naglašavaju važnost efikasnosti kao komplementarne strateške opcije, kao i neophodnost prioritizacije i fokusiranja, s obzirom na slabe i ograničene administrativne, institucionalne i ekspertske kapacitete.