Migranti i sukobi u lokalnoj umi permskog regiona: Pioni ili stvarni društveni akteri?

Apstrakt

U permskom regionu postoji stabilna muslimanska zajednica koju čine mesne muslimanske etničke grupe i migranti. Za lokalne muslimane vera je deo tradicionalnog načina života i kulture. U postsovjetskom periodu, lokalna permska uma je oslabljena i to zbog prisustva velikog broja verski nepismenih vernika i nedostatka obrazovanih veroučitelja. Migranti su u ovom periodu formirali svoj sociokulturni prostor koji karakteriše prisustvo raznih medžlisa, dostupnost dovoljnih sredstava za podršku lokalnoj umi i visok nivo verskih znanja vernika. U nizu slučajeva ulogu nastavnika u njima imaju sufijski učitelji.

Jedna od specifičnosti muslimanske zajednice u Permu jeste neprestani sukob između dve lokalne verske uprave u regionu. Ovaj raskol u zajednici izazvan je prisustvom nekoliko centralizovanih muslimanskih organizacija u Ruskoj Federaciji. Obe mesne organizacije od 1992. godine su u stalnoj konfrontaciji. Kamen spoticanja među njima bio je u principima kontrole lokalne ume i izbora pravca njenog razvoja. Permski muslimani bili su primorani da se suoče sa tri nezavisne verske vođe koji su zastupali različite aspekte religioznih i verskih aktivnosti. To je rezultiralo pojavom protivurečnosti između onih koji su bili orijentisani prema konsolidaciji lokalnih muslimana i onih koji su bili zainteresovani za intenzivnu integraciju migranata u lokalnu zajednicu.

Imajući u vidu trenutnu situaciju, posebno je aktuelna analiza potencijala grupa migranata za promene u životu lokalne ume. Podaci iz istraživanja, koji su predmet ovog teksta, zasnivaju se na dve serije polu-strukturisanih intervjua sa muslimanskim liderima (2011. i 2017.) uključujući zapažanja tokom zvaničnih verskih događaja i ekspertskih intervjua sa lokalnim vlastima. Identifikovana su dva faktora koja bi mogla da odrede uspešnost inovacija u verskom prostoru. Prvi faktor se odnosi na specifičnost lokalnog uralskog islama u kojem se vera doživljava kao deo nacionalne tradicije. Religioznost tradicionalnog vernika vrlo često je nevidljiva i kontekstualna. Lokalna verzija islama izgleda kao zatvoreni, stabilan sistem, fokusiran na stanovnike regiona i suprotstavljen strancima. Zbog toga se inovacije realizuju samo pod pritiskom spoljnih faktora. Verske prakse migranata u tom pogledu stvaraju oštar kontrast.

Migranti su voljni da izmene ustaljene verske prakse islama i da uvedu inovacije u bogosluženju, finansiranju i nezavisnosti u odnosu na lokalnu vlast. Međutim, migranti ne igraju kritičnu ulogu u unutrašnjem životu regionalne ume. Lokalni muslimani koji ih svojom brojnošću premašuju i ponekad ne vole, imaju veliku podršku lokalnih sekularnih vlasti. Religiozni migranti deluju samo kao izvor novca za umu, kao argument za izgradnju džamija i kao potencijalna snaga u tekućem sukobu lokalnih verskih vođa.