Retrospektivna analiza perinatalnog mortaliteta u Beogradu 1996. godine

Apstrakt

Postavljenim hipotezama i iznetim rezultatima statističke analize pokušalo se odgovoriti na pitanje što još može da se učini u našoj zemlji, posebno u zdravstvenom sektoru na smanjenju perinatalnog mortaliteta, kako bi se dostigao nivo koji već imaju razvijene zemlje severozapadne Evrope.

Na osnovu podataka zvanične statistike, u Beogradu je i dalje nedovoljna saradnja izmedju službi u istoj zdravstvenoj ustanovi, kao i izmedju pojedinih nivoa zdravstvene zaštite, bez odgovarajućeg prenosa informacija o porodilji, odnosno novorodjenčetu (trudnička knjižica). Prisutna je neujednačenost u stepenu opremljenosti i nedovoljno korišćenje genetskih savetovališta. Oko 62% trudnica se prvi put javlja u savetovalište za trudnice u prvom trimestru, što je nedovoljno. Trebalo bi postići ujednačavanje primene doktrinarnih stavova, posebno u dijagnostici riziko-faktora i obezbedjenje odgovarajuće medicinske dokumentacije za prenos informacija o toku trudnoće, porodjaju i stanju novorodjenčeta. U okviru toga neophodno je ubuduće kontinuirano stručno usavršavanje zdravstvenih radnika, a u organizaciji referentne ustanove.

Rezultati istraživanja bioloških varijabli porodilja, kao što je prosečna starost, paritet, abortus i oboljenje u njenoj reproduktivnoj istoriji, kao i najčešće komplikacije u toku porodjaja, pokazali su da nema značajnijeg odstupanja što se tiče ovog faktora rizika unutar kontrolne i rizične grupe. Navedeni podaci pokazali su da je u rizičnoj grupi bilo nešto više prvorotki, što može predstavljati povećani faktor rizika za ishod porodjaja, dok je drugorotki bilo za gotovo isti procenat manje nego u kontrolnoj grupi. Sa druge strane, u uzorku je bilo manje žena koje su prethodno imale abortus.

Biološke varijable novorodjenčadi pokazale su da je u rizičnoj grupi od ukupno umrle odojčadi 41,6% je mrtvorodjeno, a 57,3% je umrlo tokom prve nedelje, odnosno 22,6% tokom prvog dana života. Odnos polova bio je gotovo identičan: 44,8% umrle odojčadi je muškog pola, 44,4% ženskog. U prvih dvadeset četiri časa, odnosno u prvih pet časova po rodjenju, bio je veći mortalitet muške odojčadi i to za oko 10%. Mortalitet ženske odojčadi veći je u drugom danu života i to za oko 7% od mortaliteta muške odojčadi iste starosti.

Već po prijemu u porodilište, kod ovih porodjaja zabeleženo je normalno stanje ploda samo u trećini slučajeva, dok je kod dve trećine ili već nastupila smrt ili je bila prisutna patnja ploda. Pre termina rodjeno je čak 198 ili 71% odojčadi. Nije zabeležen nijedan porodjaj posle termina. Kod 3,9% odojčadi izmerena je težina do 499 g, čak 29,4% imalo je izuzetno malu težinu (500-999 g), a još 20,8% malu težinu pri rodjenju (1000-1499 g). U 19,4% slučajeva bila je u pitanju potpuna nezrelost ploda, dok je u 60,6% slučajeva porodjaj nastupio u starosti 28-36 gestacijskih nedelja.

Već u prvom minutu po rodjenju život je bio ugrožen kod preko 60% živorodjene dece (nizak apgar scor). Preko polovine odojčadi koja su dobila ocenu jedan ili dva u prvom minutu po rodjenju, umrla su u toku prva sedamdeset dva sata života. Najkritičniji su bili prvih pet sati po rodjenju, kao i drugi dan života.

Poznavanje uzroka seminatalne smrtnosti u Beogradu predstavlja, takodje, osnov za dalje programiranje zdravstvene zaštite majke i deteta na nivou grada. Dominantan uzrok mortaliteta je teška asfiksija (60%). U 13,8% slučajeva uzrok smrti je registrovan kao neoznačeni ili nepoznat, tako da je na drugom mestu po intenzitetu prisutan respiratorni distres (6,9%).

Kod seminatalnog mortaliteta višestruki porodjaji bili su prisutni u 26,9% slučajeva. Većina porodjaja završena je "normalnim" položajem ploda dok je 15,1% porodjaja bilo karlično, a 17,3% ih je završeno nekom od tehnika porodiljske operacije.