Zavisnost kod starih lica. Longitudinalni pristup rizicima

Apstrakt

Razvoj zavisnosti kod starih lica može se posmatrati kao jedinstvo nizova dogadjaja.

Ovaj globalni i longitudinalni pristup rezultira u niz uslovnih rizika. Njihova veličina varira u zavisnosti od nekih osnovnih dogadjaja i nekih varijabli čija vrednost ostaje stabilna posle 65 godina starosti.

Neki od osnovnih dogadjaja označeni su kao endogeni (na primer etape u razvoju zavisnosti), jer verovatnoća njihovih realizacija raste sa realizacijom nekog ranije proučavanog dogadjaja. Drugi dogadjaji su egzogeni (transformacije bračnog statusa), pošto je verovatnoća  njihovih dogadjanja a priori nezavisna od nekog ranije proučavanog dogadjaja. Na taj način, pretpostavka je da su svi egzogeni fenomeni faktori rizika za endogene, kao što su i neki od endogenih, faktori rizika za druge endogene fenomene.

Formira se sistem u kome skale rizika i njihove realizacije ulaze u jednu dinamičku rezonancu, dovodeći stara lica do najveće zavisnosti. Propratni porast povredivosti i zavisnosti se takodje modelira vodeći računa o adekvatnosti potreba i evaluirati ih prema njihovom izmenjenom karakteru.

Primena principa demografske analize omogućava da se izgradi sistem tablica kumulativnih verovatnoća, koje su funkcije protoka vremena pošto su se egzogeni ili endogeni proučavani dogadjaji i moguća zbrinutost ostvarili.

Odredjivanje neophodnih podataka za potrebe ovog rada sagledavano je iz ugla neophodne tačnosti, roka dobijanja rezultata, stalnog posmatranja i troškova njihovog prikupljanja. Ispituje se takodje i kvalitet različitih formi sprovedenih anketa (prospektivnih ili retrospektivnih) i baza korisnih ispitivanja. Isto tako se razmatra korišćenje baza podataka administracije i uslovi za ekstrapolaciju izvan starog stanovništva registrovanog u ovim kartotekama. Predlažu se, dakle, izvesni kriterijumi za formiranje informacionih sistema o zavisnosti starih lica i njenih faktora.