Pregled siromaštva i socijalne isključenosti u zemljama zapadnog Balkana

Apstrakt

Čitav region Zapadnog Balkana poslednjih 15 godina prolazio je kroz dramatične promene. Sa raspadom bivše Jugoslavije formirane su nove države, a sa padom Berlinskog zida započela je i tranzicija, iako u nekim zemljama sa velikim zakašnjenjem. Paralelno, najveći deo regiona je tokom devedesetih godina prošlog veka iskusio ratove i razaranja, međuetničke sukobe, talase izbeglištva, raseljavanje, propadanje privrede i osiromašenje stanovništva, razaranje institucija.

Apsolutno siromaštvo, koje podrazumeva da mogu da se zadovolje samo minimalne potrebe za hranom i drugim neophodnim troškovima, još uvek je relativno visoko u gotovo svim zemljama Zapadnog Balkana i ne pokazuje značajniju tendenciju smanjenja. Velika gustina stanovništva i domaćinstava neposredno iznad linije siromaštva dodatno oslikava teške izazove sa kojima se čitavo područje suočava, prolazeći istovremeno kroz proces tranzicije. U pojedinim zemljama još uvek je prisutno i ekstremno siromaštvo, koje podrazumeva da ne mogu da budu zadovoljene ni bazične potrebe za hranom. S druge strane, relativno siromaštvo, definisano kao udeo domaćinstava koja ne mogu da ostvare minimalno prihvatljiv nivo životnog standarda u zemlji u kojoj žive, nije posebno visoko. Zahvaljujući visokom životnom standardu u prošlosti i velikim očekivanjima u pogledu njegovog brzog oporavka, osećaj subjektivnog siromaštva široko je rasprostranjen u celom regionu.

Među ugroženim grupama, isključenim iz ekonomskog i društvenog života izdvajaju se nezaposleni, izdržavana lica i nedovoljno obrazovani. Na nivou domaćinstava u pojedinim zemljama posebno su ugrožena domaćinstva sa mnogo dece i staračka domaćinstva. Najsiromašniji često žive na selu i u područjima koja su tradicionalno siromašna. Dodatno, kao posebno ugrožene grupe, koje se standardnim anketama često ne mogu ni obuhvatiti, ali koje su po mnogim indicijama siromašne, su Romi, izbegla i raseljena lica i osobe sa invaliditetom.

Istovremeno prolazeći kroz tranziciju, postkonfliktnu obnovu i rekonstrukciju i težeći evropskoj budućnosti, zemlje Zapadnog Balkana suočavaju se sa mnogim izazovima. Jedan od najvećih izazova je fokusiraje na programe i aktivnosti koji će obezbediti ravnomeran i održiv privredni razvoj, uz istovremeno poboljšanje položaja i ugroženih grupa.

Gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana su u svojim nacionalnim planovima i programima izdvojile rast zaposlenosti i stvaranje novih radnih mesta kao najvažniji pojedinačni izlaz iz začaranog kruga siromaštva. Sledeći prioritet je veći obuhvat obrazovanjem i poboljšanje kvaliteta obrazovnih programa, iako smanjenje socijalne isključenosti i siromaštva podrazumeva i poboljšanje mreža socijalne sigurnosti, unapređenje zdravstvenog sistema, obezbeđenje adekvatnih uslova stanovanja, participaciju ugroženih grupa u donošenju odluka, poštovanje ljudskih prava.

Imajući u vidu opredeljenost zemalja Zapadnog Balkana da ostvare Milenijumske razvojne ciljeve, napore koji se ulažu u programe za smanjenje siromaštva i aspiracije u pogledu evropskih integracija, izuzetno je značajno da se ostvari sinergija između ovih procesa i njhovo međusobno osnaživanje.