Samoubistva u Srbiji početkom 21. veka i kretanja u proteklih pedeset godina

Apstrakt

U Srbiji su 2006. godine 1444 osobe izvršile samoubistvo ili 19,5 na 100.000 stanovnika. U poređenju sa ranim pedesetim godinama 20. veka, broj samoubistava je gotovo udvostručen, ali se u poslednjih 15 godina beleži umereno smanjenje. Slične, ali nešto umerenije tendencije se zapažaju i kod promena vrednosti stopa samoubistava. Najniže stope su registrovane tokom 1950-ih, oko 12 na 100.000 stanovnika, a najviše tokom poslednje decenije 20. veka stopa je dostigla nivo od oko 20 samoubistava na 100.000 stanovnika.

Najviše je samoubistava među starim osobama, a primetna je i tendencija povećanja udela starih u ukupnom broju samoubistava, što je, pre svega, posledica intenzivnog demografskog starenja. Kod mladih je poslednjih tridesetak godina prisutna tendencija opadanja kako broja, tako i vrednosti stope samoubistava. Broj mladih uzrasta 15-24 koji su izvršili samoubistvo je u 2006. više nego dvostruko manji u odnosu na stanje iz 1971. godine (smanjen sa 150 na 66), a značajno su niže i vrednosti stopa samoubistava mladih (sa 11,5 na 6,9 na 100.000). I pored određenih promena vrednosti specifičnih stopa suicidnog mortaliteta koje su ostvarene u poslednjih pedeset godina, njegov starosni model se može okarakterisati kao stabilan.

Među osobama koje izvrše samoubistvo dominiraju muškarci, njih je dvostruko više, a najviša zabeležena godišnja vrednost stope samoubistva žena nikada nije prešla vrednost najniže stope samoubistva kod muškaraca. Posmatrano prema bračnom stanju, opšta stopa samoubistava najveća je kod udovaca, zatim slede razvedeni, lica u braku, a najniže stope su kod celibatera. Kod sve četiri grupe, stope smrtnosti usled samoubistva su preko 3 puta veće kod muškaraca. Između nivoa obrazovanja i nivoa stope samoubistava takođe postoji jasna veza, kod oba pola, sa povećanjem školske spreme rasprostranjenost samoubistava opada.

Prema vrednosti opšte stope samoubistava, Srbija se trenutno nalazi u gornjoj polovini evropske rang liste, bliže zemljama sa najvećim stopama smrtnosti usled samoubistva nego pre petnaest godina. Rezultati postignuti u drugim zemljama, posebno u nekim bivšim socijalističkim, upućuju da bi definisanje i sprovođenje strategije za prevenciju samoubistva moglo da ima značajne efekte na smanjenje suicida i u Srbiji.