Rodno senzitivna statistika kao neophodan element u demokratizaciji društva

Apstrakt

Autorka analizira statističke podatke o položaju žena u Evropskoj uniji i Srbiji koji potvrđuju da su žene nedovoljno zastupljene u procesima odlučivanja, da su prosečno bolje obrazovane od muške populacije, dnevno rade više od muškaraca, ali da u proseku zarađuju manje od svojih muških kolega.

Republički zavod za statistiku Srbije je 2005. godine u publikaciji Žene i muškarci u Srbiji po prvi put objavio rodno senzitivne statističke podatke koji se skupljaju, ali se inače ne prikazuju u redovnim statističkim publikacijama ili se pak prikazuju, ali nepregledno  i nesistematično. Time se ujedno i dokazalo da postoji kako interes tako i potreba za boljim prikupljanjem i statističkom obradom rodno senzitivnih podataka. Ipak, ta publikacija ne predstavlja radikalnu promenu u prikupljanju podataka na rodno senzitivan način. Još uvek postoji mnogo praznina koje Srbija mora da pokrije ako hoće da odgovori na svoje međunarodne obaveze u pogledu izveštavanja o položaju žena u Srbiji.

To je razlog što autorka predstavlja rodno senzitivne kategorije koje se prikupljaju i objavljuju u Nemačkoj, Norveškoj i Sloveniji – zemlji čija se statistika bazira na istim osnovama koje su izgrađene u bivšoj Jugoslaviji, ali je za kratko vreme napredovala ka evropskim i svetskim standardima, dokazujući da je napredak moguć, ako za to postoji politička volja.