Stanovništvo Srbije u fokusu tržišta rada

Apstrakt

U radu se analizira međuzavisnost tržišta rada i stanovništva, s obzirom da ponuda radne snage zavisi od broja stanovnika i njegove strukture. Posebno se analiziraju demografski aspekti tržišta rada gde se ukazuje da ponuda radne snage ne zavisi samo od kvantitativnih i kvalitativnih odlika stanovništva, već da je međuzavisnost tržišta rada i demografskih faktora mnogo složenija i višestruko izražena. Analiza ključnih trendova na tržištu rada izneta u ovom radu pokazuje da globalna ekonomija zahteva sve veću fleksibilnost radne snage. U tom smislu prognoze brojnih ekonomista i sociologa zasnivaju se na uverenju da će sve veći broj ljudi u budućnosti postati radnici sa portfeljom. Oni će posedovati određeni broj veština i kvalifikacija, koje će koristiti kako bi se u toku svog radnog veka kretali s jednog radnog mesta na drugo. Stalno zaposlenje, odnosno postojanu karijeru, u današnjem smislu reči, će imati samo relativno mali broj ljudi. Sve to ide u prilog tezi da ideja o "poslu za ceo radni vek" postaje stvar prošlosti.

U radu se dalje dolazi do zaključka da za trasiranje puta za efikasno tržište rada, treba imati u vidu i činjenicu da je tokom devedesetih godina prošlog veka došlo do povećanja siromaštva i izmene strukture stanovništva, kako zbog velikog priliva izbeglica i interno raseljenih lica, tako i zbog velikog odliva mlađih generacija u inostranstvo i povećanja učešća starih, bolesnih i izdržavanih lica. Sve ove promene jako utiču na ponudu radne snage, kako kvantitativno tako i kvalitativno, čemu treba prilagoditi strategiju za povećanje zaposlenosti. Ovome svemu treba dodati i okolnost da je tokom devedesetih godina prošlog veka došlo i do bujanja sive – neformalne ekonomije, naravno na štetu formalnog sektora.

U radu se posebno ističe da ekonomska kriza ima krupne nepovoljne posledice na naše tržište rada. Procene brojnih eksperata ukazuju da će nakon ekonomskog oporavka i okončanja ekonomske krize nezaposlenost i dalje biti visoka i da će oporavak tržišta rada biti najsporiji, tj. da će se efekti ekonomskog oporavka najsporije reflektovati na tržište rada, odnosno na rast zaposlenosti.

Zbog toga će biti nužno ubrzati reformske procese tržišta rada, kako bi se povećala njegova efikasnosti i tako stvorili uslovi da se veliki radni potencijal stanovništva Srbije racionalnije angažuje, što je jedan od ključnih preduslova za veći ekonomski rast i razvoj.