Srbija kao imigraciona zemlja – očekivana budućnost?
Glavni sadržaj članka
Apstrakt
Kroz probabilističku projekciju stanovništva ispituje se da li će migracija biti centralno pitanje demografske budućnosti Srbije. Stoga je poseban akcenat stavljen na problem formulisanja hipoteze o spoljnoj migraciji, naročito na ocenu varijabiliteta budućih migracionih tokova. U tu svrhu korišćena su iskustva iz probabilističkih projekcija za države koje su pretrpele značajne izmene toka spoljnih migracija nakon ulaska u EU. Projekcioni rezultati do 2050. godine pokazuju da će se Srbija suočiti sa intenziviranjem populacionog starenja bez šansi da se taj proces vrati na današnji nivo. S obzirom na aktuelni trend populacionog smanjenja države, porast plodnosti je jedan od dva neophodna uslova da se u narednim decenijama povrati današnji broj stanovnika. Drugi je snažan priliv imigranata, koji je moguć tek uz suštinsku promenu političkih i ekonomskih uslova u zemlji. Čak i tada, šanse su svega 15% da će Srbija 2050. imati više stanovnika nego danas. Međutim, ako bi se u predstojećim dekadama aktuelni emigracioni obrazac spoljnih migracija preobrazio u imigracioni, projekciona neizvesnost vezana za prognozu indikatora populacionog starenja bila bi značajno manja.
Preuzimanja
Detalji članka
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno 4.0 Internacionalna licenca.
Centar za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka