Reproduktivna prava: aktuelna pitanja kasnog pobačaja

Apstrakt

Ovaj članak se tiče pravnih problema koji prate preduzimanje indikovanog kasnog pobačaja u situacijama kad ozbiljni medicinski, terapijski ili etički razlozi govore u prilog tome. Generalno, danas u pravnim raspravama ne dominira više pitanje legalnosti (zakonitosti) pobačaja, jer sve manje je ilegalnih pobačaja, već glavno postaje pitanje sigurnosti pobačaja. Sa aspekta zdravlja trudne žene najvažniji su savesnost i stučnost lekarskog postupanja i otklanjanje mogućih rizika koji prate samu intervenciju kasnog pobačaja. Sva ova razmatranja pored medicinsko-pravnog konteksta i reproduktivnog zdravlja otvaraju i pitanja poštovanja reproduktivnih prava žene putem odgovarajuće regulative i pravne prakse. Ginekolog ima obavezu da pribavi saglasnost informisane pacijentkinje. Informacije treba da budu saopštene razumljivim rečima i da uključe alternativni medicinski tretman, ciljeve, rizike, koristi, moguće komplikacije i pretpostavljene rezultate takvog tretmana. Trudnica takođe treba da prođe kroz podršku savetovanja pre i naročito posle procedure. Za sve prekide kod kasnog pobačaja važno je da izabrani metod treba da osigura da dođe do usmrćenja fetusa, a tako složen zahtev treba da obavi lekar posebno specijalizovan za takve pobačaje.
Reformisanje prava o pobačaju čini ga pravno dostupnim ženi, što nije nužno proizvod uvažavanja ženinih prava, nego može značiti dovođenje prakse pobačaja pod bolju zdravstvenu negu i kontrolu. Savetovanje trudnice i dobra medicinska praksa u sprovođenju kasnog pobačaja su instrumenti koji dalje dovode do cilja. To ne slabi odluku žene koja gleda pozitivno na svoj život, niti kod nje stvara osećaj nesigurnosti i krivice. Zaključuje se da su postojeći pravni propisi uglavnom zaokruženi i ne trebaju biti menjani, ali da trebaju da budu jasnije odvojena i uobličena pravila o kasnom pobačaju. U Srbiji se upućuje na potrebu potpunije izrade seta vodiča radi dovođenja u sklad medicinske opravdanosti kasnog pobačaja sa važećim propisima, naročito noveliranje važećeg zakona nekim rešenjima na koja upućuje uporedno pravo.