Promene bračnosti i porodičnih modela u postsocijalističkim zemljama: zakasnela i nepotpuna ili specifična druga demografska tranzicija?

Apstrakt

Rad ukazuje na kontekstualne specifičnosti teorije druge demografske tranzicije u postsocijalističkim zemljama, a posebno u Srbiji. Osnovni argument je da se promene u sferi bračnosti i porodične organizacije u postsocijalističkim društvima ne mogu posmatrati samo kao zakasnele ili nepotpune u odnosu na iskustvo razvijenih evropskih zemalja, već da su odraz specifičnog procesa modernizacije ovih društava. U prvom delu iznose se neke teorijske generalizacije posmatranih fenomena, zasnovane na istraživanjima razvijenih evropskih zemalja, a potom i (post)socijalističkih zemalja, i ukazuje na neadekvatnost primene istih metodoloških instrumenata u zemaljama različitog društveno-ekonomskog i institucionalnog konteksta. U drugom delu rada razmatrani koncepti se kontekstualizaciju u odnosu na promene u Srbiji i ilustruju na podacima nekoliko skorašnjih socioloških istraživanja. Pokazuje se da kontekst ratnih dešavanja, nacionalnih sukoba i spore društveno-ekonomske transformacije otežava strukturne preduslove promena bračnosti i porodičnih modela i doprinosi ambivalentnosti u sferi vrednosti, te paradoksu da osobe sa nižim obrazovanjem i dohotkom, iako imaju tradicionalnije i konzervativnije vrednosti, postaju nosioci kohabitacija i vanbračnih rađanja. Tvrdi se da u Srbiji dominiraju adaptivne strategije postojećih obrazaca bračnosti (porodice), tako da i u okviru proširenih porodica utočište nalazi dobar broj jednoroditeljskih porodica, pa i kohabitacionih zajednica. Dok relativna deprivacija viših slojeva inhibira izbor alternativnih opcija, apsolutna deprivacija nižih slojeva ponekad rezultira neželjenim oblicima ponašanja, i uslovljava veću zastupljenost kohabitacija i vanbračnih rođenja na donjem delu socijalne stratifikacije. Očekuje se da i sa strukturnim napretkom Srbija zadrži obeležja vrednosnog familizma, te da kohabitacije budu dominantno predbračne, uz porast broja onih koje su u skladu sa (izmenjenim) željama/preferencama aktera.