Novi morbiditet mladih

Apstrakt

U sadašnjoj fazi epidemiološke tranzicije, najčešći uzroci morbiditeta mladih ljudi jesu poremećaji reproduktivnog zdravlja, mentalni poremećaji i povrede koje ne ugrožavaju život. Ovaj, tzv. novi morbiditet mladih, uslovljen je najčešće njihovim rizičnim ponašanjem, što u oblasti seksualnosti često dovodi do neplaniranih trudnoća i abortusa, kao i oboljevanja od seksualno prenosivih infekcija. Zloupotreba duvana, alkohola i opojnih droga, čiji početak je najčešće vezan za uzrast adolescencije, ima nepovoljan uticaj na psiho-fizičko zdravlje mladih, kako kratkoročan, tako i dugoročan.

Sva istraživanja, u svetu i kod nas, govore o postepenom, ali stalnom porastu seksualne aktivnosti mladih i snižavanju prosečnog uzrasta njenog započinjanja, naročito kada je reč o devojkama. Usled nedovoljne zrelosti i nedostatka znanja i svesti o potrebi čuvanja reproduktivnog zdravlja, seksualno ponašanje mladih često se može označiti kao nedovoljno odgovorno i nije praćeno korišćenjem odgovarajućih mera zaštite. Posledica toga često je namerni prekid trudnoće, kojim se završava 90% neplaniranih i neželjenih trudnoća u ovom uzrastu, što sa sobom nosi zdravstvene i psihosocijalne rizike, kao i radjanje u adolescenciji, koje je u suprotnosti sa savremenim zdravstvenim konceptom da ona ne treba da se ostvari prerano, dok je razvoj mlade osobe još u toku. Takodje je prisutan i značajan porast učestalosti polno prenosivih infekcija, kojima su mladi, usled specifičnosti razvojnog perioda u kom se nalaze, posebno podložni.

Ozbiljan medicinski i sociopatološki problem savremenog društva predstavlja sve rasprostranjenija zloupotreba psihoaktivnih supstanci medju mladima, sa tendencijom snižavanja prosečnog uzrasta prve upotrebe, kao i redovne upotrebe droga i alkohola. Dok se sa porastom kampanja i restriktivnih mera protiv pušenja u visokorazvijenim zemljama rasprostranjenost pušenja medju mladima smanjuje, medju mladima u Istočnoj Evropi i zemljama u razvoju se povećava.

Kako su poremećaji zdravlja mladih ljudi, o kojima je bilo reči, uslovljeni, pre svega, njihovim rizičnim ponašanjem i nedovoljno odgovornim odnosom prema zdravlju, na smanjenje njihove rasprostranjenosti moguće je uticati prevencijom. Institucije obrazovnog i zdravstvenog sistema predstavljaju nosioce preventivnog delovanja, koje podrazumeva zdravstvenu edukaciju i pomoć mladima u ovladavanju životnim veštinama, uz neophodnost usmeravanja podrške i na porodicu, koja u životu mladih ljudi zadržava značajno mesto i ima važan uticaj na njihovo ponašanje izlaganja riziku. Značajan je i uticaj zakonske i normativne regulative, uloga mas medija, kao i delovanje političkih, nevladinih, verskih i drugih organizacija koje svojim angažovanjem odredjuju sredinu u kojoj mladi žive.