Psiho-socijalna slika seksualno aktivnih adolescentkinja. Rezultati anketnog istraživanja

Apstrakt

U demografskom smislu, adolescenti su populaciona grupa koja tek treba da učestvuje u rađanju. Stoga, njihovo seksualno ponašanje, i posebno seksualna aktivnost u ranom uzrastu koja nije nepovoljna samo sa aspekta indidividue, u smislu rizika po psiho- fizičko zdravlje, već i sa aspekta društva, sa stanovišta fertiliteta, zaslužuju posebnu pažnju.

U radu su prikazani rezultati dubinskog istraživanja sprovedenog u Beogradu u periodu od septembra 2001. do oktobra 2002. godine, sa ciljem da se dođe do saznanja koji su to činioci koji određuju da jedna mlada osoba, u uzrastu od šesnaest godina i ranije, započne seksualnu aktivnost. Obavljeno je na uzorku od 111 adolescentkinja uzrasta od 14 do 20 godina, koje su se obratile Savetovalištu za mlade Republičkog centra za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije.

Istraživanje je pokazalo da je seksualno iskustvo, ostvareno u ranom uzrastu, za najveći broj ispitivanih devojaka bilo sastavni deo razvoja i sazrevanja. Ono je u većini slučajeva bilo pozitivno iskustvo, podstaknuto ljubavlju i ostvareno sa partnerom, najčešće vršnjakom, sa kojim su bile u dužoj, stabilnoj vezi. Ipak, iz podataka dobijenih istraživanjem može se zaključiti da bi ispitivane devojke, da su bile u mogućnosti da pravovremeno steknu bolji uvid u sopstvena osećanja i osećanja drugih, kao i da razviju socijalne veštine i veštine ovladavanja kontrolom svojih impulsa, mogle lakše i efikasnije da reše probleme i dileme vezane za seksualnost. Kod izvesnog broja ispitanica to bi značilo i odlaganje seksualne aktivnosti na kasniji uzrast. To se odnosi i na prevenciju drugih rizičnih ponašanja, kao što je korišćenje alkohola i droga, koji utiču i na izmenu seksualnog ponašanja, čineći ga rizičnijim. Važno je naglasiti da su i same ispitivane adolescentkinje prepoznale potrebu za podrškom u ovoj osetljivoj oblasti života.

Psiho-socijalni profil ispitivanih seksualno aktivnih adolescentkinja pokazuje da one, ni u kom slučaju ne pripadaju nekoj marginalnoj grupi. Stoga se na osnovu rezultata dobijenih na ovom selekcionisanom uzorku, može zaključiti da u populaciji mladih postoji još veća potreba, ali i mogućnost bolje pripreme i veće upućenosti u pitanja iz sfere seksualnosti. Kod jednog broja mladih to bi moglo da doprinese i izvesnom odlaganju započinjanja seksualne aktivnosti. Ipak, osnovnim preduslovom edukativnog rada na očuvanju i unapređenju reproduktivnog zdravlja mladih, koji podrazumeva sticanje znanja i veština, čini se, pre svega, prihvatanje seksualnosti mladih. U vrednosnom sistemu naših ispitanica ljubav zauzima veoma značajno mesto, kao i seks, koji se uglavnom doživljava kao sastavni deo ljubavi, dovodi do veće bliskosti sa partnerom i doprinosi sazrevanju i razvoju ličnosti. Nema razloga da se misli da je u populaciji mladih drugačije.