Ginekolozi i abortusno pitanje u Srbiji

Apstrakt

Tradicionalna, neefikasna kontracepcija je u velikoj meri inkorporirana u sistem vrednosti, postala prirodni deo seksualnog odnosa u Srbiji i predstavlja, sa individualnog stanovišta, racionalan preventivni izbor. No, kada se iz različitih razloga trudnoća ne želi ili ne može prihvatiti, pribegava se namernom prekidu trudnoće. Otuda duga istorija velikog broja abortusa u Srbiji. Istraživački prodori u našoj sredini kao najvažnije faktore vezane za neprihvatanje modernih vrednosti u ovoj sferi izdvajaju da tradicionalna kontracepcija i namerni prekid trudnoće imaju čvrstu socijalnu potvrdu, da postoji transgeneracijski transfer psiihološkog otpora prema upotrebi kombinovane oralne kontracepcije i intrauterinog umetka, da seksualna edukacija nije nikada postala ni prirodni deo odrastanja u porodici, ni sastavni deo školskih programa, kao i da postoje jasne prepreke različite prirode vezane za dostupnost kontracepcije

Razvijena mreža različitih tipova savetovališta za planiranje porodice je važna determinanta dostupnosti kontraceptivnih sredstava i metoda. Postoji, medjutim, niz uslova koji treba da budu ispunjeni da bi savetovališta za kontracepciju efikasno funkcionisala. Među njima, posebno je važan uslov motivisano osoblje koje je steklo niz opštih i specifičnih znanja za rad u ovoj oblasti. Ova teorijska pretpostavka otvara pitanje – da li su ginekolozi važan faktor spore tranzicije kontrole rađanja u Srbiji? Odgovor smo potražili u analizi nalaza dobijenih putem dve dubinske ankete koje su ili doticale ovu temu ili, pak, u istraživački centar postavili utvrđivanje znanja, stavova i ponašanja ginekologa. Prvo istraživanje, vezano za otkrivanje uzroka velikog broja abortusa u našoj sredini, je bilo okrenuto ženama koje su se odlučile da namerno prekinu trudnoću. Ginekolozi Srbije su predstavljali ciljnu grupu u drugom istraživanju koje je bilo KAP tipa.      

Nalazi oba istraživanjima jasno ukazuju da ginekolozi, generalno posmatrano, doprinose očuvanju abortusne kulture i sporoj tranziciji kontrole rađanja od upotrebe tradicionalne kontracepcije ka oslanjanju na moderna sredstva i metode u prevenciji začeća u Srbiji. Naime, značajan broj ginekologa u našoj sredini je u raskoraku sa principima modernog planiranja porodice. Njihovo znanje, stavovi i praksa relevantni za individualne kontraceptivne izbore su nedovoljni, konzervativni, neadekvatni. Otuda se nameće potreba specijalne edukacije lekara, a posebno ginekologa, na svim nivoima od osnovnih studija, preko onih specijalističkog tipa, do posebno ciljanih kurseva, seminara, simpozijuma, konferencija. Sticanje znanja, kao osnovnog elementa svesti, može uticati na formiranje stavova, stvaranje motivacije, podsticanje odgovornosti i izgradnju potrebe za promovisanjem drugačijeg sistema vrednosti  i filozofije življenja u sferi reproduktivnog zdravlja.