Srbija kao imigraciona zemlja – očekivana budućnost?

Apstrakt

Kroz probabilističku projekciju stanovništva ispituje se da li će migracija biti centralno pitanje demografske budućnosti Srbije. Stoga je poseban akcenat stavljen na problem formulisanja hipoteze o spoljnoj migraciji, naročito na ocenu varijabiliteta budućih migracionih tokova. U tu svrhu korišćena su iskustva iz probabilističkih projekcija za države koje su pretrpele značajne izmene toka spoljnih migracija nakon ulaska u EU. Projekcioni rezultati do 2050. godine pokazuju da će se Srbija suočiti sa intenziviranjem populacionog starenja bez šansi da se taj proces vrati na današnji nivo. S obzirom na aktuelni trend populacionog smanjenja države, porast plodnosti je jedan od dva neophodna uslova da se u narednim decenijama povrati današnji broj stanovnika. Drugi je snažan priliv imigranata, koji je moguć tek uz suštinsku promenu političkih i ekonomskih uslova u zemlji. Čak i tada, šanse su svega 15% da će Srbija 2050. imati više stanovnika nego danas. Međutim, ako bi se u predstojećim dekadama aktuelni emigracioni obrazac spoljnih migracija preobrazio u imigracioni, projekciona neizvesnost vezana za prognozu indikatora populacionog starenja bila bi značajno manja.